Neželjene krinke i maske uzrokovane još nepoželjnijim virusom

zavladale zanijemjelim obrazovnim ustanovama

 

Vratili smo se u školske klupe, ali, brate, neka tiha škola. Nema više zvona ni glazbe pod odmorima. Profesori pod maskama, učenici pod maskama, svaki je razred dobio svoju učionicu i sad profesori idu k nama… nismo baš tako zamišljali povratak u školu. Izvannastavne aktivnosti, izborni strani jezici i izborna informatika, dopunske i dodatne nastave… sve to opet kao nastava na daljinu, no većinu predmeta ipak imamo sa svojim profesorima.

Jednoglasno smo, razgovarajući u okviru 7. razreda, zaključili da je ovo što se sada događa bolje od očekivanoga nakon koronakrize, no voljeli bismo i strku na hodnicima… ovako možeš svisnuti od jada ako u nekoj paralelki imaš simpatiju, a sad je baš rijetko možeš vidjeti. Eh, da, neka tiha škola… Možda bi bilo najbolje da si počnemo pisati pisma i da u komunikaciji (s)padnu sve maske. U doslovnom i prenesenom značenju.

Lucijan Edenlandski, ilustracija: Iva Miloloža